Pesma junaku Veljku Milankoviću / Song for hero Veljko Milanković

Видео објављен (video published): 18.03.2022.

Вељко Миланковић (Кремна, 5. јануар 1955 — Београд, 14. фебруар 1993) је био оснивач и командант батаљона Вукови са Вучијака.

На Видовдан 28. јуна 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио Југославију. Иде у место Голубић, код Книна, и тамо завршава обуку код Капетана Драгана. Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира јединицу "Вукови с Вучијака". Убрзо он и његови „Вучјаци“ постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда где су се водиле тешке борбе, Модрича, Дервента, Јасеновац, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.

Августа 1991. године са својом ослабљеном јединицом заузео је спомен парк Јасеновац. У току борбе на Брончицама, јединица „Вукови са Вучјака“ која је бројала 47 војника, убила је 37 непријатељских војника а више десетина је рањено. Том приликом заробљена су два тенка М-84, један оклопни транспортер, веће количине оружја и муниције.

Крајем фебруара 1992. године је рањен током борби код села Смртић у Западној Славонији одакле је пребачен у Бању Луку где је оперисан и превезен на ВМА на лечење.

Веома значајну, ако не и пресудну, улогу је имао у пробијању „Коридора Живота“. Иако је имао гипс на нози, одбијао је да оде из борбе, и са својим војницима је први био у пробијању „чврстог коридора“. Као командат јединице током пробијања коридора водио је борбе код Добар Куле (1. јул 1992.), Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче (26. јун 1992.) и Оџака (12. јул 1992.).

Јунаштво Вељка и његових бораца остаће запамћено у аналима овог рата: „Момци „вечитог поручника Миланковића“ извели су једини класичан јуриш „на нож“ виђен у рату 1992. године. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде „НОЖ НА ПУШКЕ“ полетели грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је пао.”

Тешко је рањен у уличним борбама у селу Кашић (општина Бенковац) 4. фебруара 1993. године када је током дејства артиљерије у операцији Масленица[1] погођен у десну страну груди. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду. Три дана касније сахрањен је на родној Кремни.

Дана 23. јуна 1993. посмртно је одликован орденом Милоша Обилића.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Текст песме:

У Кашићу, тамо око Книна, кренуо је вук са вуковима,
несрећа је кад паде граната, смртно рани нашега јунака

Кад су чули за смрт свог јунака, поручују борци с Вучијака,
поручише сви истога трена, још смо јаки иако те нема

Мирно спавај велики српски сине, сваки вук ће за тебе да гине,
спавај Вељко, почивај у миру, ми бранимо српску отаџбину

Спавај Вељко, нека ти је слава, ти ћеш увијек остати са нама


Lyrics of the song:

In Kašić, there around Knin, a wolf with wolves moved ahead,
it's the misfortune, when the grenade fell, it deadly wounded our hero

When they heard of the death of their hero, the fighters from Vučijak are telling,
they told at the same moment, we are still strong although you are not here

Sleep peacefully great Serbian son, every wolf will die for you,
sleep Veljko, rest in peace, we are defending our Serbian fatherland

Sleep Veljko, glory to you, you will always stay with us