Lyrics (Serbian latin):
Stiglo pismo, piše sultan knezu Lazaru,
da mu dade zemlju svoju i Gračanicu,
da mu dade ključe grada cara Dušana,
da mu vojska pije vodu oko Prizrena
Čita Lazar, gleda svoju lepu Milicu,
krajem oka traži sina i mezimicu,
s desne strane stoji Miloš sa viteza dva,
gledajući u ikonu knez odgovara
Ne dam, ne dam zemlju cara Dušana,
ne dam deco ni kamena s dvora njegova,
čekam, čekam njega ja na Kosovu,
pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju
Kleknu Miloš pred ikonu ispred Lazara,
on poziva u molitvi svetog Zosima,
neće sultan vodu piti pokraj Prizrena,
ne damo mu ni kamena cara Dušana
Tebi kneže zavet dajem nek zapamte svi,
pašće sultan ispred tebe pre neg padneš ti,
za tebe ću i krst časni život predati,
pa ćemo se svi na nebu večno sastati
Ne dam, ne dam zemlju cara Dušana,
ne dam deco ni kamena s dvora njegova,
čekam, čekam njega ja na Kosovu,
pa nek uzme moju glavu, ne dam Srbiju
Lyrics (Serbian cyrillic):
Стигло писмо, пише султан кнезу Лазару,
да му даде земљу своју и Грачаницу,
да му даде кључе града цара Душана,
да му војска пије воду око Призрена
Чита Лазар, гледа своју лепу Милицу,
крајем ока тражи сина и мезимицу,
с десне стране стоји Милош са витеза два,
гледајући у икону кнез одговара
Не дам, не дам земљу цара Душана,
не дам децо ни камена с двора његова,
чекам, чекам њега ја на Косову,
па нек узме моју главу, не дам Србију
Клекну Милош пред икону испред Лазара,
он позива у молитви светог Зосима,
неће султан воду пити покрај Призрена,
не дамо му ни камена цара Душана
Теби кнеже завет дајем нек запамте сви,
пашће султан испред тебе пре нег паднеш ти,
за тебе ћу и крст часни живот предати,
па ћемо се сви на небу вечно састати
Не дам, не дам земљу цара Душана,
не дам децо ни камена с двора његова,
чекам, чекам њега ја на Косову,
па нек узме моју главу, не дам Србију